Kako dolazi do prekomjerne samokritike?

Svako ko neprestano podstiče svoj negativni stav prema sebi postaje prekomjerno samokritičan. Razvija nisko samopoštovanje, a to je direktan put ka depresiji.

Da biste prestali da se trujete i da spriječite samokritičnost, postavite sebi ova pitanja:

U čemu je moje samopouzdanje?
Da li mi moja samokritičnost koristi ili me muči?
Mogu li se ponašati drugačije?
Šta me sprečava da realno sagledam sebe?
Da li želim previše?
Da li ignorišem svoje vrline?
Kako sebi pomoći?

Evo kako da sebi pomognete:

Tretirajte samokritičnost kao naviku. Ona zaista ne odgovara vašem stanju.

Samokritika donosi više štete nego koristi, uznemirujuća je i depresivna – zato je izbjegavajte.

Oslobodite se samokritike tako što ćete na nju gledati kao na način na koji razmišljate, a ne na indikatora ličnosti.

Negativno obojene misli korisne su za preispitivanje.

Ne tako davno, smatralo se pravilnim vaspitanjem skromost kod djece, nespremnost da se ističu i demonstriraju svoje vrline. Oštar pristup prema sebi bio je moralna norma. Savremena psihologija (s obzirom na značaj broja neuroze, depresije i drugih komplikacija sa psihom) pridržava se lojalnog pristupa nečijem “ja”, kada se čovjek može zaštititi od negativnih emocija i spoljnih uticaja. Pritisak savremenog života je dovoljno jak da se dodatno izlažemo sebi bezrazložnim samokritikama, samoregulacijom i drugim negativnim iskustvima, prenosi CDM.

Ljubav prema sebi, samopoštovanje i adekvatna procjena sopstvenih sposobnosti, nedostataka i prednosti trebalo bi da postane ključ za spoznaju sopstvene duše.


(Lejla Trle)